Prema podacima Ankete o radnoj snazi za drugi kvartal 2020. godine broj zaposlenih iznosio je 2 844 200, a broj nezaposlenih 222 900.

U poređenju sa prvim kvartalom 2020 kod stanovništva starog 15 i više godina došlo je do smanjenja zaposlenosti (-33 200) i nezaposlenosti (-87 400) na račun povećanja neaktivnosti (+113  100). Stopa zaposlenosti manja je za 0,5 procentnih poena (p. p.) i iznosi 48,2%, dok je stopa nezaposlenosti smanjena za 2,5 p. p. i iznosi 7,3%. Stopa neaktivnosti je porasla za 2 p. p. i dostigla nivo od 48%.

U odnosu na isti kvartal prethodne godine, kod stanovništva starog 15 i više godina došlo je do smanjenja zaposlenosti (-72 300) i nezaposlenosti (-111 100) na račun povećanja neaktivnosti (+153 800). U okviru ukupne zaposlenosti došlo je do smanjenja neformalne zaposlenosti (-132 400) i povećanja formalne zaposlenosti (+60 100).

U drugom kvartalu 2020. godine promene na tržištu rada su bile pod većim uticajem pandemije COVID-19  i mera Vlade uvedenih u prvom kvartalu 2020. godine radi održanja ekonomske stabilnosti. U takvoj situaciji klasične definicije zaposlenosti i nezaposlenosti (prema definiciji Međunarodne organizacije rada – MOR) nisu dovoljne da opišu sve promene koje su se desile na tržištu rada i u skladu s tim, na preporuku Evropske statističke organizacije (Evrostat) prikazani su dodatni indikatori koji bolje opisuju kretanja na tržištu rada. Dodatni indikatori odnose se na ukupan zastoj na tržištu rada (total labour market slack), odsustvo s posla, rad od kuće i izvršene časove rada

Zastoj na tržištu rada (labour market slack) predstavlja učešće 1) nezaposlenih; 2) zaposlenih koji rade kraće od punog radnog vremena a  želeli bi da rade više; 3) onih koji traže posao ali ne mogu da rade i 4) onih koji mogu da rade, ali ne traže posao, u proširenoj radnoj snazi, pri čemu se pod proširenom radnom snagom podrazumevaju svi zaposleni, nezaposleni i potencijalna radna snaga (oni koji mogu da rade ali ne traže posao i oni koji traže posao ali ne mogu odmah da počnu da rade).

Zastoj na tržištu rada u drugom kvartalu 2020. godine iznosi 19,9% i, u odnosu na isti period prošle godine, veći je za 0,4 p. p., što sugeriše da je na tržištu rada došlo do rasta tzv. nezadovoljene potrebe za zaposlenjem, bez obzira na to što je stopa nezaposlenosti u pomenutom periodu značajno smanjena.

Odsustvo  sa posla meri se učešćem zaposlenih koji su odsutni sa posla u ukupnom broju zaposlenih. U drugom kvartalu 2020. godine s posla je odsustvovalo 11,4% zaposlenih, što je za 2,4 p. p. više u odnosu na prvi kvartal 2020. godine, a za 6,0 p. p. više u odnosu na isti period prošle godine.

Rad od kuće, meren učešćem broja zaposlenih koji su radili od kuće u ukupnom broju zaposlenih, u drugom kvartalu 2020. godine iznosio je 12,1%, što je za 2,9 p. p. više u odnosu na prvi kvartal 2020, a za  4,0 p. p. više u odnosu na isti period prošle godine. 

Prosečni izvršeni časovi rada na sedmičnom nivou na glavnom poslu po zaposlenom u drugom kvartalu 2020. godine iznosili su 36,2 i, u odnosu na prvi kvartal 2020. godine, ostali su nepromenjeni, dok su u odnosu na isti period prošle godine, kada  su iznosili 39,1, manji za 7,5%.