U publikaciji Preduzeća po veličini i preduzetnici u Republici Srbiji, 2022–2024, autora Milana Burzanovića, prikazano je 14 najvažnijih ekonomskih indikatora za mikro, mala, srednja i velika privredna društva i preduzetnike. Poseban značaj ove publikacije ogleda se u detaljnom prikazu ekonomskog značaja sektora mikro, malih i srednjih preduzeća i preduzetnika (MSPP) koji su u Republici Srbiji, kao i u Evropskoj uniji, prepoznati kao jedan od glavnih pokretača rasta i razvoja privrede kako na nacionalnom, tako i regionalnom i lokalnom nivou, sa neiskorišćenim potencijalima za zapošljavanje, inovacije i privredni rast. Takođe, Ujedinjene nacije su prepoznale značaj sektora MSPP za realizaciju Ciljeva održivog razvoja.

Publikacija omogućava sagledavanje mesta, uloge i ekonomskog značaja sektora MSPP i komparaciju sa velikim privrednim društvima, kako u pogledu ekonomskih performansi tako i dinamike razvoja tokom godina.

U publikaciji su prikazani izabrani makroekonomski pokazatelji u periodu od 2022. do 2024. godine. Kao i u prethodnom izdanju iz 2025. godine, svi indikatori su prikazani na nivou sektora Klasifikacije delatnosti (2010), a po teritoriji do nivoa regiona prema Nomenklaturi statističkih teritorijalnih jedinica. Uz to, publikacija je obogaćena i nizom grafičkih prikaza svih 14 indikatora.

1. Bruto dodata vrednost po zaposlenom

Bruto dodata vrednost po zaposlenom predstavlja indikator produktivnosti rada (napominjemo da su prikazane vrednosti nominalno izražene).

Rezultati upućuju i na sledeće zaključke:

• Na republičkom nivou, u okviru sektora MSPP, ostvarena produktivnost je u 2022. godini bila za preduzetnike ispod proseka za 45,1%, dok je za ostale pripadajuće segmente bila iznad proseka MSPP, i to: mikro preduzeća za 22,8%, mala preduzeća za 32,3% i srednja preduzeća za 51,6%.
• I u 2023. godini ostvarena produktivnost je bila za preduzetnike ispod proseka za 45,2%, dok je za ostale pripadajuće segmente bila iznad proseka MSPP, i to: mikro preduzeća za 22,11%, mala preduzeća za 26,2% i srednja preduzeća za 43,4%.
• Slično je i u 2024. godini: ostvarena produktivnost za preduzetnike je za 44,8% ispod proseka MSPP; iznad proseka MSPP su mikro preduzeća (za 18,6%), mala preduzeća (za 25,6%) i srednja preduzeća (za 43,5%).
• S druge strane, u poređenju sa sektorom MSPP, velika preduzeća beleže produktivnost na znatno višem nivou (2022. godine za 63,0%, 2023. za 62,5% i 2024. za 62,3% iznad proseka MSPP).

2. Izvoz i uvoz robe

Učešće preduzetnika u ukupnoj vrednosti izvoza robe u 2022, 2023. i 2024. godini iznosilo je 1,0%, 0,9% i 0,8%, respektivno, dok je vrednost izvoza prema veličini preduzeća u 2022, 2023. i 2024. godini distribuirana na sledeći način: mikro preduzeća 7,3%, 7,9% i 6,7%; mala 9,6%, 9,7% i 9,5%; srednja 18,8%, 18,5% i 17,7%; i velika 63,4%, 63,1% i 65,3%. Ukupno učešće sektora MSPP u vrednosti izvoza robe u 2022. godini iznosilo je 36,6%, u 2023. 36,9%, odnosno 34,7% u 2024. godini.

Učešće preduzetnika u ukupnoj vrednosti uvoza robe u 2022. iznosilo je 0,9%, u 2023. 0,8%, a u 2024. godini 0,9%, dok je vrednost uvoza prema veličini preduzeća u 2022, 2023. i 2024. godini distribuirana na sledeći način: mikro preduzeća 9,7%, 10,0% i 10,2%; mala 16,3%, 16,2% i 16,4%; srednja 22,7%, 24,0% i 22,8%; i velika 50,4%, 49,0% i 49,7%. Ukupno učešće sektora MSPP u vrednosti uvoza robe u 2022. godini iznosilo je 49,6%, u 2023. 51,0%, odnosno 50,3% u 2024. godini.

Iz podataka o izvozu i uvozu robe zaključujemo i sledeće:

• Na nivou Republike Srbije, pokrivenost uvoza izvozom je u 2022. godini za sektor MSPP iznosila 53,7%, a za velika preduzeća 91,5%; u 2023. godini – za sektor MSPP 56,8%, a za velika preduzeća 101,1%; u 2024. godini – za sektor MSPP 54,6%, a za velika preduzeća 103,8%.
• U okviru sektora MSPP, pokrivenost uvoza izvozom u 2022, 2023. odnosno 2024. godini je, po pripadajućim segmentima, iznosila: za preduzetnike 78,4%, 85,9% i 71,9%; za mikro preduzeća 54,5%, 61,9% i 52,2%; za mala preduzeća 43,0%, 47,0% i 45,9%; za srednja preduzeća 60,0%, 60,3% i 61,3%.

3. Učešće domaćeg i stranog kapitala

Struktura osnovnog kapitala prema poreklu razmatrana je za sektor MSP – koji obuhvata mikro, mala i srednja preduzeća (ne raspolaže se podacima o kapitalu preduzetnika, tj. neinkorporisanih preduzeća) – i za velika preduzeća.

Iz podataka o strukturi osnovnog kapitala zaključujemo:

• U posmatranom periodu nije došlo do bitnih promena učešća stranog kapitala u odnosu na domaći.
• Izvestan porast učešća domaćeg kapitala beleži se kod srednjih i velikih preduzeća.

http://publikacije.stat.gov.rs/G2026/Pdf/G20266003.pdf