U publikaciji Preduzeća po veličini i preduzetnici u Republici Srbiji, 2021–2023, autora Milana Burzanovića, prikazano je četrnaest najvažnijih ekonomskih indikatora za mikro, mala, srednja i velika privredna društva i preduzetnike. Poseban značaj ove publikacije ogleda se u detaljnom prikazu ekonomskog značaja sektora mikro, malih i srednjih preduzeća i preduzetnika (MSPP) koji su u Republici Srbiji, kao i u Evropskoj uniji, prepoznati kao jedan od glavnih pokretača rasta i razvoja privrede kako na nacionalnom, tako i regionalnom i lokalnom nivou, sa neiskorišćenim potencijalima za zapošljavanje, inovacije i privredni rast. Takođe, Ujedinjene nacije su prepoznale značaj sektora MSPP za realizaciju Ciljeva održivog razvoja.

Publikacija omogućava sagledavanje mesta, uloge i ekonomskog značaja sektora MSPP i komparaciju sa velikim privrednim društvima, kako u pogledu ekonomskih performansi tako i dinamike razvoja tokom godina.

U publikaciji su prikazani izabrani makroekonomski pokazatelji u periodu od 2021. do 2023. godine. Kao i u prethodnom izdanju iz 2024. godine, svi indikatori su prikazani na nivou sektora Klasifikacije delatnosti (2010), a po teritoriji do nivoa regiona prema Nomenklaturi statističkih teritorijalnih jedinica. Uz to, publikacija je obogaćena i nizom grafičkih prikaza svih 14 indikatora.

1. Bruto dodata vrednost po zaposlenom

Bruto dodata vrednost (BDV) po zaposlenom predstavlja indikator produktivnosti rada (napominjemo da su prikazane vrednosti nominalno izražene).

Rezultati upućuju i na sledeće zaključke:

• Na republičkom nivou, u okviru sektora MSPP, ostvarena produktivnost je u 2021. godini bila za preduzetnike ispod proseka (za 48,0%), dok je za ostale pripadajuće segmente bila iznad proseka MSPP, i to: mikro preduzeća za 11,1%, mala preduzeća za 32,0% i srednja preduzeća za 46,7%.
• I u 2022. godini ostvarena produktivnost je bila za preduzetnike ispod proseka (za 45,1%), dok je za ostale pripadajuće segmente bila iznad proseka MSPP, i to: mikro preduzeća za 22,8%, mala preduzeća za 32,4% i srednja preduzeća za 51,6%.
• Slično je i u 2023. godini: ostvarena produktivnost za preduzetnike je za 45,8% ispod proseka MSPP; iznad proseka MSPP su mikro preduzeća (za 21,0%), mala preduzeća (za 26,2%) i srednja preduzeća (za 43,4%).
• S druge strane, u poređenju sa sektorom MSPP, velika preduzeća beleže produktivnost na znatno višem nivou (2021. godine za 58,8%, 2022. za 53,6% i 2023. za 59,5% iznad proseka MSPP).

2. Izvoz i uvoz robe

Učešće preduzetnika u ukupnoj vrednosti izvoza robe u 2021. i  2022. godini iznosilo je 1,0%, a u 2023. godini 0,9%, dok je vrednost izvoza prema veličini preduzeća u 2021, 2022. i 2023. godini distribuirana na sledeći način: mikro preduzeća 6,9%, 7,3% i 7,9%; mala 11,0%, 9,6% i 9,7%; srednja 18,5%, 18,8% i 18,5%; i velika 62,6%, 63,4% i 63,1%. Ukupno učešće sektora MSPP u vrednosti izvoza robe u 2021. godini iznosilo je 37,4%, u 2022. 36,6%, odnosno 36,9% u 2023. godini.

Učešće preduzetnika u ukupnoj vrednosti uvoza robe u 2021. i  2022. godini iznosilo je 0,9%, a u 2023. godini 0,8%, dok je vrednost uvoza prema veličini preduzeća u 2021, 2022. i 2023. godini distribuirana na sledeći način: mikro preduzeća 9,9%, 9,7% i 10,0%; mala 19,0%, 16,3% i 16,2%; srednja 23,6%, 22,7% i 24,0%; i velika 46,5%, 50,4% i 49,0%. Ukupno učešće sektora MSPP u vrednosti uvoza robe u 2021. godini iznosilo je 53,5%, u 2022. 49,6%, odnosno 51,0% u 2023. godini.

Iz podataka o izvozu i uvozu robe zaključujemo i sledeće:

• Na republičkom nivou, pokrivenost uvoza izvozom je u 2021. godini za sektor MSPP iznosila 53,6%, a za velika preduzeća 103,2%; u 2022. godini – za sektor MSPP 53,7%, a za velika preduzeća 91,5%; u 2023. godini – za sektor MSPP 56,8%, a za velika preduzeća 101,1%.
• U okviru sektora MSPP, pokrivenost uvoza izvozom u 2021, 2022. odnosno 2023. godini je po pripadajućim segmentima iznosila: za preduzetnike 81,9%, 78,4% i 85,9%; za mikro preduzeća 53,2%, 54,5% i 61,9%; za mala preduzeća 44,5%, 43,0% i 47,0%; za srednja preduzeća 59,9%, 60,0% i 60,3%.

3. Učešće domaćeg i stranog kapitala

Struktura osnovnog kapitala prema poreklu razmatrana je za sektor MSP – koji obuhvata mikro, mala i srednja preduzeća (ne raspolaže se podacima o kapitalu preduzetnika, tj. neinkorporisanih preduzeća) – i za velika preduzeća.

Iz podataka o strukturi osnovnog kapitala zaključujemo:

• U posmatranom periodu nije došlo do bitnih promena učešća stranog kapitala u odnosu na domaći.
• Izvestan porast učešća domaćeg kapitala beleži se samo u srednjim preduzećima.

http://publikacije.stat.gov.rs/G2025/Pdf/G20256002.pdf