U publikaciji Preduzeća po veličini i preduzetnici u Republici Srbiji, 2020–2022, autora Milana Burzanovića, prikazano je četrnaest najvažnijih ekonomskih indikatora za mikro, mala, srednja i velika privredna društva i preduzetnike. Poseban značaj ove publikacije ogleda se u detaljnom prikazu ekonomskog značaja sektora mikro, malih i srednjih preduzeća i preduzetnika (MSPP) koji su u Republici Srbiji kao i u Evropskoj uniji prepoznati kao jedan od glavnih pokretača rasta i razvoja privrede kako na nacionalnom tako i regionalnom i lokalnom nivou, sa neiskorišćenim potencijalima za zapošljavanje, inovacije i privredni rast. Takođe, Ujedinjene nacije su prepoznale značaj sektora MSPP za realizaciju ciljeva održivog razvoja.

Publikacija omogućava sagledavanje mesta, uloge i ekonomskog značaja sektora MSPP i komparaciju sa velikim privrednim društvima kako u pogledu ekonomskih performansi tako i dinamike razvoja tokom godina.

U publikaciji su prikazani izabrani makroekonomski pokazatelji u periodu od 2020. do 2022. godine. Kao i u prethodnom izdanju iz 2023. godine, svi indikatori su prikazani na nivou sektora Klasifikacije delatnosti (2010), a po teritoriji do nivoa regiona prema Nomenklaturi statističkih teritorijalnih jedinica. Uz to, publikacija je obogaćena i nizom grafičkih prikaza svih 14 indikatora.

1. Bruto dodata vrednost po zaposlenom

Bruto dodata vrednost (BDV) po zaposlenom predstavlja indikator produktivnosti rada (napominjemo da su prikazane vrednosti nominalno izražene).

Rezultati upućuju i na sledeće zaključke:

• Na nivou Republike, u okviru sektora MSPP, ostvarena produktivnost je u 2020. godini bila za preduzetnike ispod proseka (za 47,9%), dok je za ostale pripadajuće segmente bila iznad proseka MSPP, i to: mikro preduzeća za 15,8%, mala preduzeća za 38,0% i srednja preduzeća za 54,9%.
• I u 202 godini ostvarena produktivnost je bila za preduzetnike ispod proseka (za 47,0%), dok je za ostale pripadajuće segmente bila iznad proseka MSPP, i to: mikro preduzeća za 15,5%, mala preduzeća za 37,6% i srednja preduzeća za 53,0%.
• Slično je i u 202 godini: ostvarena produktivnost za preduzetnike je za 46,4% ispod proseka MSPP; iznad proseka MSPP su mikro preduzeća (za 21,2%), mala preduzeća (za 32,6%) i srednja preduzeća (za 51,7%).
• S druge strane, u poređenju sa sektorom MSPP, velika preduzeća beleže produktivnost na znatno višem nivou (2020. godine za 67,8%, 202 za 63,2% i 2022. za 51,7% iznad proseka MSPP).

2. Izvoz i uvoz robe

Iz podataka o izvozu i uvozu robe zaključujemo i sledeće:

• Na nivou Republike, pokrivenost uvoza izvozom je u 2020. godini za sektor MSPP iznosila 54,7%, a za velika preduzeća 101,3%; u 2021. godini – za sektor MSPP 53,6%, a za velika preduzeća 103,2%; u 2022. godini – za sektor MSPP 53,7%, a za velika preduzeća 91,5%.
• U okviru sektora MSPP, pokrivenost uvoza izvozom u 2020, 2021. odnosno 2022. godini je po pripadajućim segmentima iznosila: za preduzetnike 83,4%, 81,9% i 78,4%; za mikro preduzeća 48,4%, 53,2% i 54,5%; za mala preduzeća 43,3%, 44,5% i 43,0%; za srednja preduzeća 65,6%, 59,9% i 60,0%.

3. Učešće domaćeg i stranog kapitala

Struktura osnovnog kapitala prema poreklu razmatrana je za sektor MSP – koji obuhvata mikro, mala i srednja preduzeća (ne raspolaže se podacima o kapitalu preduzetnika, tj. neinkorporisanih preduzeća) – i za velika preduzeća

Iz podataka o strukturi osnovnog kapitala zaključujemo:

• U posmatranom periodu nije došlo do bitnih promena učešća stranog kapitala u odnosu na domaći.
• Izvestan ali i kontinuiran porast učešća domaćeg kapitala beleži se samo u malim preduzećima.

Preduzeća po veličini i preduzetnici u Republici Srbiji, 2020–2022.