U publikaciji „Poslovanje preduzeća u Republici Srbiji, prema oblicima svojine, 2021–2022.“, autora Milana Burzanovića, predmet posmatranja su preduzeća prema oblicima svojine koja su poslovala u toku 2021. i 2022. godine.
Nastavljajući sveobuhvatno statističko praćenje preduzeća u skladu sa međunarodnim standardima, ovog puta se težište pomera sa prezentacije podataka po veličini preduzeća na ugao posmatranja rezultata poslovanja prema vlasničkoj strukturi, kao i poreklu kapitala. Sa tog novog aspekta i ova nova publikacija pruža uvid u značajan broj makroekonomskih pokazatelja, na različitim nivoima teritorije i delatnosti, za preduzeća koja su poslovala u posmatranom periodu.
Performanse poslovanja date su, svaka u posebnom poglavlju publikacije, za preduzeća koja su, sa stanovišta svojine, razvrstana u sledeće kontingente: preduzeća u privatnoj svojini, koja su podeljena u dve grupe (prvu grupu čine privatna preduzeća sa 50 i više procenata stranog kapitala, a drugu grupu čine ostala preduzeća u privatnoj svojini), preduzeća u državnoj svojini i preduzeća koja su razvrstana u druge oblike svojine (zadružna svojina, kao i preduzeća koja nisu još uvek transformisana iz društvene svojine). Podela preduzeća u privatnoj svojini na dve navedene grupe izvršena je na osnovu raspoloživih podataka strukturnih poslovnih statistika.
Za svaki od posmatranih kontingenata, u skladu s važećom teritorijalnom podelom i Klasifikacijom delatnosti (2010), podaci su, sa stanovišta teritorije, iskazani do nivoa regiona Nomenklature statističkih teritorijalnih jedinica – NSTJ 2, a po delatnostima na nivou sektora Klasifikacije delatnosti (2010).
* * *
U prikazu koji sledi, za sve izdvojene segmente poslovnih subjekata (prema oblicima svojine odnosno poreklu kapitala), poredimo rezultate ostvarene 2022. godine na nivou Republike odnosno ukupne privrede, na osnovu sledeće grupe indikatora:
1) Broj preduzeća
Obračunom makroekonomskih pokazatelja za 2022. godinu obuhvaćeno je 108.316 preduzeća, dok je u 2021. godini taj broj iznosio 105.674, što predstavlja povećanje od 2,5% i u najvećoj meri se odnosi na preduzeća u privatnoj svojini.
2) Izvoz i uvoz robe
Najveći deo ukupne vrednosti izvoza i uvoza preduzeća ostvarila su preduzeća u privatnoj svojini. NJihovo učešće u ukupnoj vrednosti izvoza preduzeća u 2022. godini iznosilo je 97,6%, pri čemu je učešće preduzeća sa 50 i više procenata stranog kapitala iznosilo 59,7%, a ostalih preduzeća u privatnoj svojini 38,0%. Znatno manje učešće (2,3%) registrovano je kod preduzeća u državnoj svojini. Učešće privatnog sektora u ukupnoj vrednosti uvoza preduzeća u 2022. godini iznosilo je 93,6%, pri čemu je učešće preduzeća sa 50 i više procenata stranog kapitala iznosilo 54,3%, a ostalih preduzeća u privatnoj svojini 39,3%. Državni sektor je zabeležio učešće od 6,4%.
U ukupnom broju preduzeća koja su učestvovala u izvozu i uvozu robe takođe dominiraju preduzeća u privatnoj svojini. NJihovo učešće u ukupnom broju izvoznika u 2022. godini iznosilo je 99,3%, pri čemu je učešće preduzeća sa 50 i više procenata stranog kapitala iznosilo 11,1%, a ostalih preduzeća u privatnoj svojini 88,1%. Znatno manje učešće, tek 0,6%, registrovano je kod preduzeća u državnoj svojini. Učešće privatnog sektora u ukupnom broju uvoznika u 2022. godini iznosilo je 99,4%, pri čemu je učešće preduzeća sa 50 i više procenata stranog kapitala iznosilo 9,6%, a ostalih preduzeća u privatnoj svojini 89,8%. Državni sektor je zabeležio učešće od 0,6%.
Učešće preduzeća u ostalim oblicima svojine, kako u ukupnoj vrednosti izvoza i uvoza preduzeća tako i u ukupnom broju preduzeća koja su učestvovala u izvozu i uvozu preduzeća, bilo je zanemarljivo.
3) Neto dobitak po zaposlenom
Najveći iznos neto dobitka po zaposlenom u 2022. godini ostvaruju preduzeća u privatnoj svojini i on iznosi 1081,23 hilj. RSD, od čega je 1695,53 hilj. RSD u preduzećima sa 50 i više procenata stranog kapitala, dok je u ostaloj privatnoj svojini bio 844,67 hilj. RSD. Značajno je niži neto dobitak po zaposlenom kod preduzeća u državnoj svojini, gde on iznosi 291,72 hilj. RSD, dok u drugim oblicima svojine iznosi 886,32 hilj. RSD.
4) Neto gubitak po zaposlenom
Niži od proseka neto gubitak po zaposlenom u 2022. godini ostvarila su preduzeća u privatnoj svojini, u visini 190,76 hilj. RSD, od čega je 244,01 hilj. RSD u preduzećima sa 50 i više procenata stranog kapitala, dok je u ostaloj privatnoj svojini ostvareno 170,25 hilj. RSD. Još niži imali su drugi oblici svojine, 156,45 hilj. RSD, a najveći neto gubitak po zaposlenom u iznosu od 874,05 hilj. RSD ostvarila su preduzeća u državnoj svojini.
5) Neto obrtni fond
Pozitivna vrednost neto obrtnog fonda ukazuje na to da se ne samo osnovna sredstva već i deo obrtne imovine finansira iz dugoročnih izvora, što se smatra povoljnim sa aspekta likvidnosti i solventnosti preduzeća. Negativna vrednost neto obrtnog fonda pokazuje da vrednost kratkoročnih obaveza preduzeća nadmašuje vrednost obrtne imovine, tj. da se deo stalne imovine finansira iz kratkoročnih izvora, što ukazuje na probleme u likvidnosti, tj. nemogućnosti urednog izmirenja obaveza prema poveriocima i državi.
Od ukupnog iznosa neto obrtnog fonda, koji je u 2022. godini pozitivan (iznosi 236.961 mil. RSD), samo je neto obrtni fond za preduzeća u državnoj svojini negativan i on je 2022. godine iznosio -675.135 mil. RSD, dok je za preduzeća u privatnoj svojini pozitivan i iznosio je 904.373 mil. RSD. I drugi oblici svojine su ostvarili pozitivan neto obrtni fond, koji je bio 7.723 mil. RSD.
