• A
  • A
  • A
shutterstock_748461142.jpg
24.01.2020. -
Prosečne zarade po zaposlenom, novembar 2019.


Prosečna zarada (bruto) obračunata za novembar 2019. godine iznosila je 77 879 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 56 331 dinar.

Rast bruto zarada u periodu januar–novembar 2019. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 10,1% nominalno, odnosno 8,0% realno. Istovremeno, neto zarade su porasle za 10,3% nominalno i za 8,2% realno.

U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna bruto zarada za novembar 2019. godine nominalno je veća za 11,3%, a realno za 9,7%, dok je prosečna neto zarada nominalno veća za 11,4%, odnosno za 9,8% realno.

Medijalna neto zarada za novembar 2019. godine iznosila je 43 511 dinara, što znači da je 50% zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.


Tabele:

Tabele 1. i 2. Prosečne zarade i indeksi zarada

Tabela 3. Prosečne zarade po oblastima delatnosti 

Tabela 4. Prosečne zarade po opštinama i gradovima 

Tabela 5. Prosečne zarade u javnom sektoru 

 

Metodološka objašnjenja

 

Izvor podataka

Istraživanje o zaradama zasniva se na podacima iz obrasca Poreske prijave za porez po odbitku (obrazac PPP-PD). Prosečne zarade izračunavaju se na osnovu iznosa obračunatih zarada za izveštajni mesec i broja zaposlenih koji je izražen ekvivalentom punog radnog vremena (full-time equivalent – FTE).

Obuhvat

Obuhvaćeni su svi poslovni subjekti koji su Poreskoj upravi dostavili elektronski popunjen obrazac poreske prijave PPP-PD sa obračunatim zaradama.

Obuhvaćene su sve kategorije zaposlenih za koje su poslodavci, tj. poslovni subjekti, Poreskoj upravi dostavili elektronski popunjen obrazac PPP-PD sa obračunatim zaradama.

Definicija zarade

U istraživanju o zaradama (u skladu sa Zakonom o radu i Zakonom o porezu na dohodak građana) pod zaradom se podrazumevaju sve isplate zaposlenima na koje se plaćaju pripadajući porezi i doprinosi.

Zaradu čine:

  • zarade zaposlenih u radnom odnosu, uključujući naknade za dežurstva, za rad noću i po smenama, nedeljom i praznikom; naknade za ishranu u toku rada i za neizvršene časove rada (godišnji odmor, plaćeno odsustvo, praznici, bolovanja do 30 dana, odsustvo zbog stručnog usavršavanja, zastoj u radu koji nije nastao krivicom radnika); regres za korišćenje godišnjeg odmora, nagrade, bonusi i sl.;
  • naknade za rad zaposlenih van radnog odnosa (po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova).

Zaradom se ne smatraju naknade po osnovu ugovora o delu, naknade za bolovanja duža od 30 dana, naknade troškova zaposlenima za dolazak na posao i odlazak sa posla, za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu, naknade za smeštaj i ishranu tokom rada i boravka na terenu, otpremnine zaposlenima pri odlasku u penziju ili za čijim je radom prestala potreba, jednokratne naknade u skladu sa socijalnim programom, naknade troškova pogrebnih usluga i naknade štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, jubilarne nagrade, solidarne pomoći, kao ni ostala primanja za koja se ne plaćaju porezi i doprinosi.

 

Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).