U procesu harmonizacije zvanične statistike sa međunarodnim statističkim standardima, Republički zavod za statistiku od januara 2011. godine, usled prelaska na novu Klasifikaciju delatnosti, neće biti u mogućnosti da publikuje podatak o prosečnoj zaradi u privredi. Naime, sa stanovišta važeće Klasifikacije delatnosti više ne postoji podela na privredu i vanprivredu, pa u tom smislu definicija privrede za potrebe statističke obrade ne postoji. O ovoj promeni Republički zavod za statistiku blagovremeno je obavestio javnost i korisnike podataka. Publikovanje ostalih podataka o prosečnim zaradama (ukupno za Republiku Srbiju, po delatnostima, regionima, gradovima i opštinama) biće nastavljeno u redovnoj dinamici.
Podela na privredu i vanprivredu je administrativna podela uvedena još 1977. godine odlukom tadašnjeg Saveznog izvršnog veća. Tom odlukom izvršena je podela delatnosti iz tadašnje Jedinstvene klasifikacije delatnosti na privredne i vanprivredne. Ova podela teorijski je zasnovana na užem konceptu tzv. materijalne proizvodnje, po kome su samo privredne delatnosti stvarale društveni proizvod, a vanprivredne delatnosti učestvovale u njegovoj preraspodeli i potrošnji. U procesu tranzicije ka tržišnoj ekonomiji ovaj uži koncept proizvodnje je napušten u svim zemljama u kojima je ranije primenjivan. Tako je i Republički zavod za statistiku prestao da proizvodi i objavljuje podatke o društvenom proizvodu, kao makroekonomskom agregatu po užem konceptu proizvodnje. U skladu sa međunarodnim standardima sistema nacionalnih računa, koji je zasnovan na širem konceptu proizvodnje, naša zvanična statistika sada objavljuje podatke o bruto domaćem proizvodu, makroekonomskom agregatu u čijem formiranju učestvuju sve delatnosti. U smislu šireg koncepta proizvodnje privreda predstavlja sinonim za ukupnu ekonomiju i obuhvata sve delatnosti.
U međunarodnoj statističkoj praksi nijedna nacionalna statistika više ne objavljuje podatke za privredu u užem smislu. Republički zavod za statistiku prestao je da publikuje različite podatke za privredu i vanprivredu još od januara 2006. godine, da bi od januara 2009. godine nastavio da publikuje samo podatak o prosečnoj zaradi u privredi.
Nekada značajna razlika između prosečnih zarada u privredi i ukupnih prosečnih zarada poslednjih godina se smanjila, tako da u 2010. godini prosečne neto zarade u privredi predstavljaju 94,8% ukupne prosečne neto zarade u Republici Srbiji. Pošto je pojedinim propisima predviđeno usklađivanje određenih primanja prema prosečnoj zaradi u privredi, umesto ovog podatka može se koristiti ukupna prosečna zarada u Republici Srbiji sa eventualno izmenjenim koeficijentima usklađivanja ili drugi raspoloživi podaci. Tako će se, na primer, za usklađivanje plata državnih službenika i penzija, po novim zakonskom propisima, ubuduće koristiti rast potrošačkih cena i delimično realni rast bruto domaćeg proizvoda.
Od januara 2011. godine Republički zavod za statistiku prestaje sa objavljivanjem indeksa cena na malo i indeksa troškova života. Od 2007. godine Republički zavod za statistiku objavljuje indeks potrošačkih cena, koji se od 2009. godine koristi kao mera inflacije.
Pomoćnik direktora
Miroslav Janković
