Predmet posmatranja u upravo objavljenoj publikaciji Republičkog zavoda za statistiku „Preduzeća po veličini i preduzetnici u Republici Srbiji, 2019–2021.“, autora Milana Burzanovića,  jesu sva privredna društva, razvrstana prema veličini, i preduzetnici – dakle inkorporisana i neinkorporisana preduzeća, koja su poslovala u periodu 2019–2021. godine. U skladu s međunarodnim preporukama, kao kriterijum razvrstavanja po veličini korišćen je samo broj zaposlenih, i to na sledeći način: 0–9 (mikro), 10–49 (mala), 50–249 (srednja), 250 i više (velika preduzeća). Posebnu celinu od značaja za praćenje rezultata poslovanja predstavlja tzv. MSPP sektor, koji obuhvata mikro, mala i srednja preduzeća i preduzetnike. 

Od izabranih 14 makroekonomskih indikatora sadržanih u ovoj kompleksnoj publikaciji, za sve navedene segmente poslovnih subjekata ovde poredimo rezultate ostvarene tokom posmatranog perioda (2019–2021) na osnovu sledeće tri grupe indikatora:

1. Bruto dodata vrednost po zaposlenom;
2. Izvoz i uvoz robe;
3. Učešće domaćeg i stranog kapitala.

Indikatori su prikazani na nivou sektora Klasifikacije delatnosti (2010), a teritorijalno do nivoa regiona prema Nomenklaturi statističkih teritorijalnih jedinica. 

1. Bruto dodata vrednost po zaposlenom 

Bruto dodata vrednost (BDV) po zaposlenom predstavlja indikator produktivnosti rada (napominjemo da su prikazane vrednosti nominalno izražene).

 Rezultati upućuju na sledeće zaključke: 

• Na nivou Republike, u okviru sektora MSPP, ostvarena produktivnost je u 2019. godini bila za preduzetnike ispod proseka (za 46,2%), dok je za ostale pripadajuće segmente bila iznad proseka MSPP, i to: mikro preduzeća za 14,0%, mala preduzeća za 40,3% i srednja preduzeća za 53,0%.
• I u 2020. godini ostvarena produktivnost je bila za preduzetnike ispod proseka (za 47,9%), dok je za ostale pripadajuće segmente bila iznad proseka MSPP, i to: mikro preduzeća za 15,8%, mala preduzeća za 38,0% i srednja preduzeća za 54,9%.
• Slično je i u 2021. godini: ostvarena produktivnost za preduzetnike je za 47,0% ispod proseka MSPP; iznad proseka MSPP su mikro preduzeća (za 15,5%), mala preduzeća (za 37,6%) i srednja preduzeća (za 53,0%).
• S druge strane, u poređenju sa sektorom MSPP, velika preduzeća beleže produktivnost na znatno višem nivou (2019. godine za 65,3%, 2020. za 67,8% i 2021. za 63,2% iznad proseka MSPP).

2. Izvoz i uvoz robe 

Iz podataka o izvozu i uvozu robe zaključujemo:

• Na nivou Republike, pokrivenost uvoza izvozom je u 2019. godini za sektor MSPP iznosila 54,5%, a za velika preduzeća 96,5%; u 2020. godini – za sektor MSPP 54,7%, a za velika preduzeća 101,3%; u 2021. godini – za sektor MSPP 53,6%, a za velika preduzeća 103,2%.
• U okviru sektora MSPP, pokrivenost uvoza izvozom u 2019, 2020. odnosno 2021. godini je po pripadajućim segmentima iznosila: za preduzetnike 104,3%, 83,4% i 81,9%; za mikro preduzeća 52,7%, 48,4% i 53,2%; za mala preduzeća 40,5%, 43,3% i 44,5%; za srednja preduzeća 65,3%, 65,6% i 59,9%.

3. Učešće domaćeg i stranog kapitala 

Struktura osnovnog kapitala prema poreklu razmatrana je za sektor MSP – koji obuhvata mikro, mala i srednja preduzeća (ne raspolaže se podacima o kapitalu preduzetnika, tj. neinkorporisanih preduzeća) – i za velika preduzeća. 

Iz podataka o strukturi osnovnog kapitala zaključujemo: 

• U posmatranom periodu nije došlo do bitnih promena učešća stranog kapitala u odnosu na domaći.
• Izvestan ali i kontinuiran porast učešća stranog kapitala beleži se samo u srednjim preduzećima (uz obrnutu tendenciju u malim preduzećima).

Preduzeća po veličini i preduzetnici u Republici Srbiji, 2019–2021.