Према подацима Анкете о радној снази за други квартал 2020. године број запослених износио је 2 844 200, а број незапослених 222 900.

У поређењу са првим кварталом 2020 код становништва старог 15 и више година дошло је до смањења запослености (-33 200) и незапослености (-87 400) на рачун повећања неактивности (+113  100). Стопа запослености мања је за 0,5 процентних поена (п. п.) и износи 48,2%, док је стопа незапослености смањена за 2,5 п. п. и износи 7,3%. Стопа неактивности је порасла за 2 п. п. и достигла ниво од 48%.

У односу на исти квартал претходне године, код становништва старог 15 и више година дошло је до смањења запослености (-72 300) и незапослености (-111 100) на рачун повећања неактивности (+153 800). У оквиру укупне запослености дошло је до смањења неформалне запослености (-132 400) и повећања формалне запослености (+60 100).

У другом кварталу 2020. године промене на тржишту рада су биле под већим утицајем пандемије COVID-19  и мера Владе уведених у првом кварталу 2020. године ради одржања економске стабилности. У таквој ситуацији класичне дефиниције запослености и незапослености (према дефиницији Међународне организације рада – МОР) нису довољне да опишу све промене које су се десиле на тржишту рада и у складу с тим, на препоруку Европске статистичке организације (Евростат) приказани су додатни индикатори који боље описују кретања на тржишту рада. Додатни индикатори односе се на укупан застој на тржишту рада (total labour market slack), одсуство с посла, рад од куће и извршене часове рада

Застој на тржишту рада (labour market slack) представља учешће 1) незапослених; 2) запослених који раде краће од пуног радног времена а  желели би да раде више; 3) оних који траже посао али не могу да раде и 4) оних који могу да раде, али не траже посао, у проширеној радној снази, при чему се под проширеном радном снагом подразумевају сви запослени, незапослени и потенцијална радна снага (они који могу да раде али не траже посао и они који траже посао али не могу одмах да почну да раде).

Застој на тржишту рада у другом кварталу 2020. године износи 19,9% и, у односу на исти период прошле године, већи је за 0,4 п. п., што сугерише да је на тржишту рада дошло до раста тзв. незадовољене потребе за запослењем, без обзира на то што је стопа незапослености у поменутом периоду значајно смањена.

Одсуство  сa посла мери се учешћем запослених који су одсутни са посла у укупном броју запослених. У другом кварталу 2020. године с посла је одсуствовало 11,4% запослених, што је за 2,4 п. п. више у односу на први квартал 2020. године, а за 6,0 п. п. више у односу на исти период прошле године.

Рад од куће, мерен учешћем броја запослених који су радили од куће у укупном броју запослених, у другом кварталу 2020. године износио је 12,1%, што је за 2,9 п. п. више у односу на први квартал 2020, а за  4,0 п. п. више у односу на исти период прошле године. 

Просечни извршени часови рада на седмичном нивоу на главном послу по запосленом у другом кварталу 2020. године износили су 36,2 и, у односу на први квартал 2020. године, остали су непромењени, док су у односу на исти период прошле године, када  су износили 39,1, мањи за 7,5%.