У публикацији Предузећа по величини и предузетници у Републици Србији, 2022–2024, аутора Милана Бурзановића, приказано је 14 најважнијих економских индикатора за микро, мала, средња и велика привредна друштва и предузетнике. Посебан значај ове публикације огледа се у детаљном приказу економског значаја сектора микро, малих и средњих предузећа и предузетника (МСПП) који су у Републици Србији, као и у Европској унији, препознати као један од главних покретача раста и развоја привреде како на националном, тако и регионалном и локалном нивоу, са неискоришћеним потенцијалима за запошљавање, иновације и привредни раст. Такође, Уједињене нације су препознале значај сектора МСПП за реализацију Циљева одрживог развоја.

Публикација омогућава сагледавање места, улоге и економског значаја сектора МСПП и компарацију са великим привредним друштвима, како у погледу економских перформанси тако и динамике развоја током година.

У публикацији су приказани изабрани макроекономски показатељи у периоду од 2022. до 2024. године. Као и у претходном издању из 2025. године, сви индикатори су приказани на нивоу сектора Класификације делатности (2010), а по територији до нивоа региона према Номенклатури статистичких територијалних јединица. Уз то, публикација је обогаћена и низом графичких приказа свих 14 индикатора.

1. Бруто додата вредност по запосленом

Бруто додата вредност по запосленом представља индикатор продуктивности рада (напомињемо да су приказане вредности номинално изражене).

Резултати упућују и на следеће закључке:

• На републичком нивоу, у оквиру сектора МСПП, остварена продуктивност је у 2022. години била за предузетнике испод просека за 45,1%, док је за остале припадајуће сегменте била изнад просека МСПП, и то: микро предузећа за 22,8%, мала предузећа за 32,3% и средња предузећа за 51,6%.
• И у 2023. години остварена продуктивност је била за предузетнике испод просека за 45,2%, док је за остале припадајуће сегменте била изнад просека МСПП, и то: микро предузећа за 22,11%, мала предузећа за 26,2% и средња предузећа за 43,4%.
• Слично је и у 2024. години: остварена продуктивност за предузетнике је за 44,8% испод просека МСПП; изнад просека МСПП су микро предузећа (за 18,6%), мала предузећа (за 25,6%) и средња предузећа (за 43,5%).
• С друге стране, у поређењу са сектором МСПП, велика предузећа бележе продуктивност на знатно вишем нивоу (2022. године за 63,0%, 2023. за 62,5% и 2024. за 62,3% изнад просека МСПП).

2. Извоз и увоз робе

Учешће предузетника у укупној вредности извоза робе у 2022, 2023. и 2024. години износило је 1,0%, 0,9% и 0,8%, респективно, док је вредност извоза према величини предузећа у 2022, 2023. и 2024. години дистрибуирана на следећи начин: микро предузећа 7,3%, 7,9% и 6,7%; мала 9,6%, 9,7% и 9,5%; средња 18,8%, 18,5% и 17,7%; и велика 63,4%, 63,1% и 65,3%. Укупно учешће сектора МСПП у вредности извоза робе у 2022. години износило је 36,6%, у 2023. 36,9%, односно 34,7% у 2024. години.

Учешће предузетника у укупној вредности увоза робе у 2022. износило је 0,9%, у 2023. 0,8%, а у 2024. години 0,9%, док је вредност увоза према величини предузећа у 2022, 2023. и 2024. години дистрибуирана на следећи начин: микро предузећа 9,7%, 10,0% и 10,2%; мала 16,3%, 16,2% и 16,4%; средња 22,7%, 24,0% и 22,8%; и велика 50,4%, 49,0% и 49,7%. Укупно учешће сектора МСПП у вредности увоза робе у 2022. години износило је 49,6%, у 2023. 51,0%, односно 50,3% у 2024. години.

Из података о извозу и увозу робе закључујемо и следеће:

• На нивоу Републике Србије, покривеност увоза извозом је у 2022. години за сектор МСПП износила 53,7%, а за велика предузећа 91,5%; у 2023. години – за сектор МСПП 56,8%, а за велика предузећа 101,1%; у 2024. години – за сектор МСПП 54,6%, а за велика предузећа 103,8%.
• У оквиру сектора МСПП, покривеност увоза извозом у 2022, 2023. односно 2024. години је, по припадајућим сегментима, износила: за предузетнике 78,4%, 85,9% и 71,9%; за микро предузећа 54,5%, 61,9% и 52,2%; за мала предузећа 43,0%, 47,0% и 45,9%; за средња предузећа 60,0%, 60,3% и 61,3%.

3. Учешће домаћег и страног капитала

Структура основног капитала према пореклу разматрана је за сектор МСП – који обухвата микро, мала и средња предузећа (не располаже се подацима о капиталу предузетника, тј. неинкорпорисаних предузећа) – и за велика предузећа.

Из података о структури основног капитала закључујемо:

• У посматраном периоду није дошло до битних промена учешћа страног капитала у односу на домаћи.
• Известан пораст учешћа домаћег капитала бележи се код средњих и великих предузећа.

http://publikacije.stat.gov.rs/G2026/Pdf/G20266003.pdf