Материјални токови су токови материјала између економије и природног окружења, што обухвата екстраховане сировине и друге примарне материјале из природног окружења (природни ресурси), те њихово отпуштање у природно окружење, као и токове материјала између економије и иностранства (увоз и извоз).

Класификација материјала1 која се користи у Рачуну материјалних токова групише домаће екстраховане ресурсе у четири категорије: биомаса (из пољопривреде, шумарства и риболова), руде метала, неметали (камен, глина и слично) и фосилна горива (угаљ, нафта, гас).

Количина домаћих екстрахованих ресурса у 2020. години износила је 129 575 хиљ. тона, што је за 5,6% више у односу на претходну годину. Посматрано по категоријама материјала, највећи износ у домаћој екстракцији имали су биомаса (42 776 хиљ. тона) и фосилна горива (40 859 хиљ. тона).

Увоз материјала у 2020. години износио је 18 727 хиљ. тона, односно 6,3% мање него у 2019. години. Категорије материјала које су се највише увозиле биле су фосилна горива (35,8%) и руде метала (20,0%).

Извоз материјала у 2020. години износио је 16 091 хиљ. тона, што је за 0,2% више него у претходној години. Од укупне количине извезеног материјала највише су се извозиле биомаса (53,0%) и руде метала (14,4%).

Домаћа потрошња материјала у 2020. години износила је 132 211 хиљ. тона, што је за 4,4% више него у 2019. години. Према категоријама материјала, највећа је била потрошња фосилних горива (45 793 хиљ. тона) и биомасе (37 293 хиљ. тона). Домаћа потрошња материјала по становнику у 2020. години износила је 19,2 тоне, што је за 1 тону више у односу на претходну годину.

Продуктивност ресурса, као однос између бруто домаћег производа (БДП) и домаће потрошње материјала, у 2020. години износила је 37,2 РСД по килограму, што је за 5,13% мање него 2019. године, односно раст потрошње материјала је био већи од раста БДП-а у односу на претходну годину.