У четвртом кварталу 2020. године број запослених износио је 2 920 900, а број незапослених 321 000. Стопа запослености за дати период износи 49,7%, а стопа незапослености 9,9%.

Према подацима Анкете о радној снази за четврти квартал 2020. године, стопа запослености је остала непромењена, док је стопа незапослености незнатно повећана, за 0,2 процентна поена (п. п.), у односу на четврти квартал 2019. године. Међугодишњи пад броја запослених износи 17 400, док међугодишњи раст броја незапослених износи 6 900. Истовремено, број становника старости 15 и више година смањен је за 30 200, а контингент неактивног становништва мањи је за 19 800.

Према подацима Анкете о радној снази за четврти квартал 2020. године, а у поређењу са трећим кварталом исте године, код становништва старог 15 и више година дошло је до смањења запослености (-15 700) и неактивности (-20 900), док је незапосленост повећана (+29 000). На међукварталном нивоу, стопе запослености и неактивности смањене су за 0,2 п. п. и 0,3 п. п. респективно, и достигле су ниво од 49,7%, односно 44,9% у четвртом кварталу 2020. Истовремено, стопа незапослености порасла је за 0,9 п. п. и достигла је ниво од 9,9%.

Додатним индикаторима, препорученим од стране Европске статистичке организације – Евростата, могу боље да се прате кретања на тржишту рада погођеног пандемијом коронавируса. Додатни индикатори односе се на укупан застој на тржишту рада (total labour market slack), одсуство с посла, рад од куће и извршене часове рада.  

Застој на тржишту рада (labour market slack) представља учешће: 1) незапослених; 2) запослених који раде краће од пуног радног времена, а  желели би да раде више; 3) оних који траже посао, али не могу да раде и 4) оних који могу да раде, али не траже посао, у проширеној радној снази, при чему се под проширеном радном снагом подразумевају сви запослени, незапослени и потенцијална радна снага (они који могу да раде, али не траже посао и они који траже посао, али не могу одмах да почну да раде).

Застој на тржишту рада у четвртом кварталу 2020. године износи 19,0% и мањи је за 0,6 п. п. у односу на исти период 2019. године, док је у односу на трећи квартал 2020. већи за 0,3 п. п., што сугерише да је тзв. незадовољена потреба за запослењем мања него пре годину дана, односно пре кризе изазване пандемијом.

Одсуство сa посла мери се учешћем запослених који су одсутни са посла у укупном броју запослених. У четвртом кварталу 2020. године с посла је одсуствовало 4,6% запослених, што је за 1,6 п. п. мање у односу на трећи квартал 2020. године а за 0,1 п. п. више у односу на исти период 2019. године.

Рад од куће је мерен учешћем броја запослених који су радили од куће у укупном броју запослених. Рад од куће у четвртом кварталу 2020. године износио је 9,2%, што је за 0,1 п. п. мање у односу на трећи квартал 2020. а за 0,5 п. п. више у односу на исти период 2019. године.

Просечни недељни извршени часови рада на главном послу по запосленом у четвртом кварталу 2020. године износили су 39,5, што представља смањење од 1,1% у односу на прошли квартал. Просечни недељни извршени часови рада на главном послу по запосленом у четвртом кварталу 2020. године мањи су и у односу на четврти квартал 2019. године за 1,5%, када су износили 40,1.