Најчешће постављена питања | Републички завод за статистику Србије

1. Шта је систем званичне статистике?

Систем званичне статистике је скуп одређених статистичких истраживања и других статистичких активности реализованих од стране законом дефинисаних одговорних произвођача званичне статистике, заснованих на сталним изворима података уз примену одговарајуће методологије.

2. Ко чини систем званичне статистике?

Систем званичне статистике Републике Србије чине:

-          Републички завод за статистику,

-          Народна банка Србије,

-          Градска управа града Београда – за територију Града Београда, и

-          остали одговорни произвођачи званичне статистике, наведени у петогодишњем статистичком програму.

3. Ко чини Европски статистички систем?

Европски статистички систем (ЕСС) представља партнерство између Евростата, статистичког уреда Европске уније, и националних статистичких института, као и других националних органа, одговорних у свакој од држава чланица за развој, производњу и дисеминацију европске статистике. Партнерство подразумева и државе чланице EEA (European Economic Area) и EFTA (European Free Trade Association).

4. Шта је дисеминација статистичких података?

Дисеминација је активност коју предузимају одговорни произвођачи званичне статистике како би представили резултате званичне статистике, учинили их доступним корисницима и обезбедили им информације о методама и изворима који представљају основ званичних статистичких резултата.

5. У ком виду РЗС објављује резултате статистичких истраживања?

РЗС резултате статистичких истраживања објављује у виду:

Пројекција – објављују се пре почетка периода на који се резултати односе. За израду пројекција користе се историјски подаци (временске серије) и модели за анализу и пројектовање временских серија.

Процена – објављују се на самом крају или непосредно после истека периода на који се односе резултати. Процена је комбинација историјских података са расположивим делимичним информацијама о периоду на који се односе резултати.

Брзих (флеш) процена – процене које су обрачунате и објављене у најкраћем могућем року по истеку референтног периода, коришћењем скупа индикатора који су расположиви у датом моменту.

Претходних података – обрачунавају се и публикују пре коначних резултата. Базирају се на скупу расположивих статистичких и административних извора података, који је шири од скупа који се користи за брзе процене.

Коначних резултата – базирају се на комплетном скупу индикатора, а обрачуни се изводе на најнижим нивоима агрегирања. Подложни су ревизијама уколико дође до промена у методолошким концептима и дефиницијама, у методама обрачуна, класификацијама, законској регулативи и сл.

6. Шта је референтни период?

Референтни период је период за који се прикупљају или израчунавају статистички резултати и на који се, као резултат тога, ове вредности односе. Период може бити календарска година (референтна година), полугодиште, тромесечје или месец.
Поједини подаци, попут популационих варијабли, односе се на одређени тренутак (тзв. референтна временска тачка – нпр. становништво на дан 30. септембра 2011).
Референтни период треба разликовати од времена објављивања статистичких података. Година издања статистичких резултата може бити знатно касније од референтне године за коју су подаци прикупљени.

7. Шта су базни, а шта ланчани индекси цена?

Базни индекси представљају промену цена у текућем месецу у односу на цене у базном периоду (2006 = 100).

Ланчани индекси представљају промене цена текућег у односу на цене претходног месеца(м/м-1).

8. Шта je номинални, а шта реални индекс зараде?

Номинални индекс зарада представља однос номиналних износа просечних зарада у посматраном и базном периоду.

Реални индекс зарада представља однос између номиналног индекса зарада и индекса трошкова живота до 2011, а од 2011. индекса потрошачких цена за исти период.

9. Како гласи дефиниција бруто домаћег производа?

Бруто домаћи производ (БДП) представља меру економских активности једне земље. Резултат је производних активности резидентних институционалних јединица и једнак је суми њихових додатих вредности које се обрачунавају за све институционалне секторе.

10. Које су методе обрачуна БДП-а?

Годишњи и квартални БДП обрачунавају се у текућим и сталним ценама, по производном и расходном приступу.

11. Шта подразумева обрачун БПД-а у текућим ценама?

Све економске трансакције резултат су обрачуна производње и продаје различитих количина производа и цена. Сумирањем свих појединачних трансакција добија се укупна вредност за одређени период. Када се пореде вредности два периода, оне истовремено одражавају промене и цена и количина. За ове вредности каже се да су исказане у текућим ценама.

12. Шта подразумева обрачун БДП-а у сталним ценама?

С временом се општи ниво цена мења (расте или пада), што доводи до повећања (или смањења) текућих вредности, чак и ако је обим добара и услуга остао непромењен. Да би се избегао утицај цена, уводи се обрачун у сталним ценама. Сталне цене добијају се комбиновањем количина производа који се производе или продају у дужем периоду, са ценама из одређеног базног периода. На овај начин добија се серија упоредивих података, јер су све вредности исказане у ценама једне године. Сталне цене исказују се у стопама реалног раста.

13. Шта представља обрачун БДП-а по производном приступу?

Бруто домаћи производ по производном приступу представља суму бруто додатих вредности свих области економије, умањeну за услуге финансијског посредовања индиректно мерене (FISIM) и увећану за нето порезе (порези минус субвенције на производе).

14. Шта представља обрачун БДП-а по расходном приступу?

Бруто домаћи производ по расходном приступу обрачунава се као сума издатака за личну потрошњу домаћинстава, личну потрошњу непрофитних институција које пружају услуге домаћинствима (НПИД), издатaка за индивидуалну и колективну потрошњу државе, бруто инвестиције у основне фондове, нето стицање драгоцености, промене у вредности залиха и вредности нето извоза робе и услуга.