Prosečna zarada (bruto) obračunata za novembar 2018. godine iznosila je 69 949 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 50 556 dinara.

Rast bruto zarada u periodu januar–novembar 2018. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 6,0% nominalno, odnosno 3,9% realno. Istovremeno, neto zarade su porasle za 6,5% nominalno i za 4,4% realno.

U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna bruto zarada za novembar 2018. godine nominalno je veća za 6,5%, a realno za 4,5%, dok je prosečna neto zarada veća za 7,0% nominalno, odnosno za 5,0% realno.

Medijalna neto zarada za novembar iznosila je 39 654 dinara, što znači da je 50% zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.

Da bi se obezbedila uporedivost podataka prilikom računanja indeksa, koja je narušena zbog prelaska na novu metodologiju od januara 2018. godine, podaci za 2017. godinu dobijeni su iz istog izvora i na isti način kao i podaci za 2018. godinu.

Tabele:

Tabele 1. i 2. Prosečne zarade i indeksi zarada 

Tabela 3. Prosečne zarade po oblastima delatnosti 

Tabela 4. Prosečne zarade po opštinama i gradovima 

Tabela 5. Prosečne zarade u javnom sektoru 

 

Metodološka objašnjenja
 

Izvor podataka

Istraživanje o zaradama zasniva se na podacima iz obrasca Poreske prijave za porez po odbitku (obrazac PPP-PD). Prosečne zarade izračunavaju se na osnovu iznosa obračunatih zarada za izveštajni mesec i broja zaposlenih koji je izražen ekvivalentom punog radnog vremena (full-time equivalent – FTE).

Obuhvat

Obuhvaćeni su svi poslovni subjekti koji su Poreskoj upravi dostavili elektronski popunjen obrazac poreske prijave PPP-PD sa obračunatim zaradama.

Obuhvaćene su sve kategorije zaposlenih za koje su poslodavci, tj. poslovni subjekti, Poreskoj upravi dostavili elektronski popunjen obrazac poreske prijave PPP-PD sa obračunatim zaradama.

Definicija zarade

U istraživanju o zaradama (u skladu sa Zakonom o radu i Zakonom o porezu na dohodak građana) pod zaradom se podrazumevaju sve isplate zaposlenima na koje se plaćaju pripadajući porezi i doprinosi.

Zaradu čine:

• zarade zaposlenih u radnom odnosu, uključujući naknade za dežurstva, za rad noću i po smenama, nedeljom i praznikom; naknade za ishranu u toku rada i za neizvršene časove rada (godišnji odmor, plaćeno odsustvo, praznici, bolovanja do 30 dana, odsustvo zbog stručnog usavršavanja, zastoj u radu koji nije nastao krivicom radnika); regres za korišćenje godišnjeg odmora, nagrade, bonusi i sl.;
• naknade za rad zaposlenih van radnog odnosa (po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova).

Zaradom se ne smatraju naknade po osnovu ugovora o delu, naknade za bolovanja duža od 30 dana, naknade troškova zaposlenima za dolazak na posao i odlazak sa posla, za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu, naknade za smeštaj i ishranu tokom rada i boravka na terenu, otpremnine zaposlenima pri odlasku u penziju ili za čijim je radom prestala potreba, jednokratne naknade u skladu sa socijalnim programom, naknade troškova pogrebnih usluga i naknade štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, jubilarne nagrade, solidarne pomoći, kao ni ostala primanja za koja se ne plaćaju porezi i doprinosi. 

Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).