Najčešće postavljena pitanja | Republički zavod za statistiku Srbije

1. Šta je sistem zvanične statistike?

Sistem zvanične statistike je skup određenih statističkih istraživanja i drugih statističkih aktivnosti realizovanih od strane zakonom definisanih odgovornih proizvođača zvanične statistike, zasnovanih na stalnim izvorima podataka uz primenu odgovarajuće metodologije.

2. Ko čini sistem zvanične statistike?

3. Ko čini Evropski statistički sistem?

Evropski statistički sistem (ESS) predstavlja partnerstvo između Evrostata, statističkog ureda Evropske unije, i nacionalnih statističkih instituta, kao i drugih nacionalnih organa, odgovornih u svakoj od država članica za razvoj, proizvodnju i diseminaciju evropske statistike. Partnerstvo podrazumeva i države članice EEA (European Economic Area) i EFTA (European Free Trade Association).

4. Šta je diseminacija statističkih podataka?

Diseminacija je aktivnost koju preduzimaju odgovorni proizvođači zvanične statistike kako bi predstavili rezultate zvanične statistike, učinili ih dostupnim korisnicima i obezbedili im informacije o metodama i izvorima koji predstavljaju osnov zvaničnih statističkih rezultata.

5. U kom vidu RZS objavljuje rezultate statističkih istraživanja?

6. Šta je referentni period?

Referentni period je period za koji se prikupljaju ili izračunavaju statistički rezultati i na koji se, kao rezultat toga, ove vrednosti odnose. Period može biti kalendarska godina (referentna godina), polugodište, tromesečje ili mesec.
Pojedini podaci, poput populacionih varijabli, odnose se na određeni trenutak (tzv. referentna vremenska tačka – npr. stanovništvo na dan 30. septembra 2011).
Referentni period treba razlikovati od vremena objavljivanja statističkih podataka. Godina izdanja statističkih rezultata može biti znatno kasnije od referentne godine za koju su podaci prikupljeni.

7. Šta su bazni, a šta lančani indeksi cena?

Bazni indeksi predstavljaju promenu cena u tekućem mesecu u odnosu na cene u baznom periodu (2006 = 100).

Lančani indeksi predstavljaju promene cena tekućeg u odnosu na cene prethodnog meseca(m/m-1).

8. Šta je nominalni, a šta realni indeks zarade?

Nominalni indeks zarada predstavlja odnos nominalnih iznosa prosečnih zarada u posmatranom i baznom periodu.

Realni indeks zarada predstavlja odnos između nominalnog indeksa zarada i indeksa troškova života do 2011, a od 2011. indeksa potrošačkih cena za isti period.

9. Kako glasi definicija bruto domaćeg proizvoda?

Bruto domaći proizvod (BDP) predstavlja meru ekonomskih aktivnosti jedne zemlje. Rezultat je proizvodnih aktivnosti rezidentnih institucionalnih jedinica i jednak je sumi njihovih dodatih vrednosti koje se obračunavaju za sve institucionalne sektore.

10. Koje su metode obračuna BDP-a?

Godišnji i kvartalni BDP obračunavaju se u tekućim i stalnim cenama, po proizvodnom i rashodnom pristupu.

11. Šta podrazumeva obračun BPD-a u tekućim cenama?

Sve ekonomske transakcije rezultat su obračuna proizvodnje i prodaje različitih količina proizvoda i cena. Sumiranjem svih pojedinačnih transakcija dobija se ukupna vrednost za određeni period. Kada se porede vrednosti dva perioda, one istovremeno odražavaju promene i cena i količina. Za ove vrednosti kaže se da su iskazane u tekućim cenama.

12. Šta podrazumeva obračun BDP-a u stalnim cenama?

S vremenom se opšti nivo cena menja (raste ili pada), što dovodi do povećanja (ili smanjenja) tekućih vrednosti, čak i ako je obim dobara i usluga ostao nepromenjen. Da bi se izbegao uticaj cena, uvodi se obračun u stalnim cenama. Stalne cene dobijaju se kombinovanjem količina proizvoda koji se proizvode ili prodaju u dužem periodu, sa cenama iz određenog baznog perioda. Na ovaj način dobija se serija uporedivih podataka, jer su sve vrednosti iskazane u cenama jedne godine. Stalne cene iskazuju se u stopama realnog rasta.

13. Šta predstavlja obračun BDP-a po proizvodnom pristupu?

Bruto domaći proizvod po proizvodnom pristupu predstavlja sumu bruto dodatih vrednosti svih oblasti ekonomije, umanjenu za usluge finansijskog posredovanja indirektno merene (FISIM) i uvećanu za neto poreze (porezi minus subvencije na proizvode).

14. Šta predstavlja obračun BDP-a po rashodnom pristupu?

Bruto domaći proizvod po rashodnom pristupu obračunava se kao suma izdataka za ličnu potrošnju domaćinstava, ličnu potrošnju neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima (NPID), izdataka za individualnu i kolektivnu potrošnju države, bruto investicije u osnovne fondove, neto sticanje dragocenosti, promene u vrednosti zaliha i vrednosti neto izvoza robe i usluga.