U četvrtom kvartalu 2020. godine broj zaposlenih iznosio je 2 920 900, a broj nezaposlenih 321 000. Stopa zaposlenosti za dati period iznosi 49,7%, a stopa nezaposlenosti 9,9%.

Prema podacima Ankete o radnoj snazi za četvrti kvartal 2020. godine, stopa zaposlenosti je ostala nepromenjena, dok je stopa nezaposlenosti neznatno povećana, za 0,2 procentna poena (p. p.), u odnosu na četvrti kvartal 2019. godine. Međugodišnji pad broja zaposlenih iznosi 17 400, dok međugodišnji rast broja nezaposlenih iznosi 6 900. Istovremeno, broj stanovnika starosti 15 i više godina smanjen je za 30 200, a kontingent neaktivnog stanovništva manji je za 19 800.

Prema podacima Ankete o radnoj snazi za četvrti kvartal 2020. godine, a u poređenju sa trećim kvartalom iste godine, kod stanovništva starog 15 i više godina došlo je do smanjenja zaposlenosti (-15 700) i neaktivnosti (-20 900), dok je nezaposlenost povećana (+29 000). Na međukvartalnom nivou, stope zaposlenosti i neaktivnosti smanjene su za 0,2 p. p. i 0,3 p. p. respektivno, i dostigle su nivo od 49,7%, odnosno 44,9% u četvrtom kvartalu 2020. Istovremeno, stopa nezaposlenosti porasla je za 0,9 p. p. i dostigla je nivo od 9,9%.

Dodatnim indikatorima, preporučenim od strane Evropske statističke organizacije – Evrostata, mogu bolje da se prate kretanja na tržištu rada pogođenog pandemijom koronavirusa. Dodatni indikatori odnose se na ukupan zastoj na tržištu rada (total labour market slack), odsustvo s posla, rad od kuće i izvršene časove rada.  

Zastoj na tržištu rada (labour market slack) predstavlja učešće: 1) nezaposlenih; 2) zaposlenih koji rade kraće od punog radnog vremena, a  želeli bi da rade više; 3) onih koji traže posao, ali ne mogu da rade i 4) onih koji mogu da rade, ali ne traže posao, u proširenoj radnoj snazi, pri čemu se pod proširenom radnom snagom podrazumevaju svi zaposleni, nezaposleni i potencijalna radna snaga (oni koji mogu da rade, ali ne traže posao i oni koji traže posao, ali ne mogu odmah da počnu da rade).

Zastoj na tržištu rada u četvrtom kvartalu 2020. godine iznosi 19,0% i manji je za 0,6 p. p. u odnosu na isti period 2019. godine, dok je u odnosu na treći kvartal 2020. veći za 0,3 p. p., što sugeriše da je tzv. nezadovoljena potreba za zaposlenjem manja nego pre godinu dana, odnosno pre krize izazvane pandemijom.

Odsustvo sa posla meri se učešćem zaposlenih koji su odsutni sa posla u ukupnom broju zaposlenih. U četvrtom kvartalu 2020. godine s posla je odsustvovalo 4,6% zaposlenih, što je za 1,6 p. p. manje u odnosu na treći kvartal 2020. godine a za 0,1 p. p. više u odnosu na isti period 2019. godine.

Rad od kuće je meren učešćem broja zaposlenih koji su radili od kuće u ukupnom broju zaposlenih. Rad od kuće u četvrtom kvartalu 2020. godine iznosio je 9,2%, što je za 0,1 p. p. manje u odnosu na treći kvartal 2020. a za 0,5 p. p. više u odnosu na isti period 2019. godine.

Prosečni nedeljni izvršeni časovi rada na glavnom poslu po zaposlenom u četvrtom kvartalu 2020. godine iznosili su 39,5, što predstavlja smanjenje od 1,1% u odnosu na prošli kvartal. Prosečni nedeljni izvršeni časovi rada na glavnom poslu po zaposlenom u četvrtom kvartalu 2020. godine manji su i u odnosu na četvrti kvartal 2019. godine za 1,5%, kada su iznosili 40,1.