Povodom učestalih polemika koje se u javnosti vode na temu zaposlenosti, Republički zavod za statistiku, kao koordinator statističkog sistema Republike Srbije i zvanični proizvođač statističkih podataka o zaposlenosti, smatra neophodnim da razjasni koji su zvanični izvori podataka o zaposlenosti i zašto se podaci o broju zaposlenih dobijeni putem statističkih istraživanja razlikuju, u manjoj ili većoj meri, od podataka dobijenih iz nekih drugih izvora.
Dakle, iako izvesne informacije o zaposlenima mogu da se dobiju: iz evidencija Poreske uprave, PIO fonda, nekih drugih evidencija, kao i na osnovu različitih komercijalnih istraživanja – jedini zvanični izvor podataka za registrovanu zaposlenost je Istraživanje o registrovanoj zaposlenosti (na bazi podataka iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja - CROSO i Statističkog poslovnog registra – SPR), jedini zvanični izvor podataka za ukupnu zaposlenost (uključujući i neformalnu zaposlenost) je Anketa o radnoj snazi, dok je jedini zvanični proizvođač statistike zaposlenosti Republički zavod za statistiku (RZS), što je i navedeno u petogodišnjem programu zvanične statistike, koji usvaja Narodna skupština, i godišnjim planovima zvanične statistike, koje usvaja Vlada Republike Srbije.
Kako je objašnjenje različitih koncepata zaposlenosti ̶ registrovane i anketne, dato u dokumentu https://publikacije.stat.gov.rs/G2019/Doc/G201921004.docx, ovde ćemo se baviti poređenjem koncepta registrovane zaposlenosti i zaposlenosti iz evidencija Poreske uprave i PIO fonda.
Prema definiciji, registrovana zaposlenost obuhvata lica osigurana u CROSO po osnovu zaposlenja, zatim lica osigurana po osnovu obavljanja samostalnih delatnosti, lica angažovana na privremenim i povremenim poslovima, kao i lica do 65 godina starosti osigurana po osnovu obavljanja poljoprivrednih delatnosti.
Kao i svaka druga zvanična statistika, statistika registrovane zaposlenosti podrazumeva postojanje precizno definisane metodologije za transformaciju administrativnog izvora podataka CROSO u statistički izvor podataka za zaposlenost, što podrazumeva transformaciju administrativnih entiteta (u ovom slučaju osiguranika) u statističke jedinice (u ovom slučaju zaposlene), administrativnih varijabli u statističke varijable, administrativnih definicija i klasifikacija u statističke definicije i klasifikacije, uz jasno definisane pojmove i obezbeđenu uporedivost i konzistentnost sa drugim izvorima podataka (https://data.stat.gov.rs/Metadata/24_Zarade/Html/2402_ESMS_G0_2018_1.html).
Poređenje Registrovana zaposlenost – broj zaposlenih prema evidenciji Poreske uprave
Prema najnovijim podacima kojima RZS raspolaže, 15. maja 2020. godine registrovani broj zaposlenih iznosio je 2.196.372, što je za 6.988 više u odnosu na stanje 27. februara 2020. godine, što su poslednji raspoloživi podaci (iz istog izvora) pre uvođenja vanrednog stanja.
Navedeni broj nije jednak broju zaposlenih koji ostvaruju zaradu, odnosno zaposlenih za koje poslodavac podnosi pojedinačnu poresku prijavu o obračunatim porezima i doprinosima (PPP-PD), iz nekoliko razloga:
a) Prema definiciji registrovane zaposlenosti, zaposlenima se smatraju neke kategorije osiguranika koje ne ostvaruju zaradu. To su:
b) S druge strane, postoje lica za koja je poslodavac podneo PPP-PD prijavu, a koja nisu obuhvaćena metodologijom registrovane zaposlenosti. To su lica koja su radila deo meseca, ne i pretposlednjeg dana u mesecu, kada se prema metodologiji registrovane zaposlenosti uzima presek stanja iz evidencije CROSO. Takva lica su ostvarila pravo na zaradu i nalaze se u skupu zaposlenih iz Poreske uprave, ali ne ulaze u obuhvat registrovane zaposlenosti.
Registrovana zaposlenost – broj zaposlenih prema evidenciji PIO fonda
U javnosti se, takođe, spekuliše podacima o broju zaposlenih za koje su plaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO).
Neophodno je imati u vidu da se doprinosi za PIO ne uplaćuju za sve zaposlene. Naime, postoje brojne olakšice za poslodavce.
Jedna od njih je na snazi od 1. januara 2020. godine i odnosi se na zapošljavanje tzv. kvalifikovanih novozaposlenih lica a podrazumeva oslobođenje obaveze plaćanja doprinosa za PIO u iznosu od 100% tokom 2020. godine (https://www.paragraf.rs/izmene_i_dopune/061219-zakon-o-izmenama-i-dopunama-zakona-o-doprinosima-za-obavezno-socijalno-osiguranje.html ).
Dakle, ne može se na bazi evidencije uplaćenih doprinosa za PIO izvesti stanje ukupne registovane zaposlenosti, odnosno promene u broju zaposlenih u nekom periodu.
Republički zavod za statistiku, koristeći međunarodne metodologije i standarde, proizvodi podatke koji su zvanični i međunarodno uporedivi. Naglasićemo još jednom važnost primene jedinstvenih metodoloških principa, kao i korišćenje precizno definisanih pojmova za dobijanje relevantne i pouzdane statistike nasuprot, ad hok prebrojavanju određenih pojava koje nisu jasno definisane.
