Поводом учесталих полемика које се у јавности воде на тему запослености, Републички завод за статистику, као координатор статистичког система Републике Србије и званични произвођач статистичких података о запослености, сматра неопходним да разјасни који су званични извори података о запослености и зашто се подаци о броју запослених добијени путем статистичких истраживања разликују, у мањој или већој мери, од података добијених из неких других извора.
Дакле, иако извесне информације о запосленима могу да се добију: из евиденција Пореске управе, ПИО фонда, неких других евиденција, као и на основу различитих комерцијалних истраживања – једини званични извор података за регистровану запосленост је Истраживање о регистрованој запослености (на бази података из Централног регистра обавезног социјалног осигурања - ЦРОСО и Статистичког пословног регистра – СПР), једини званични извор података за укупну запосленост (укључујући и неформалну запосленост) је Анкета о радној снази, док је једини званични произвођач статистике запослености Републички завод за статистику (РЗС), што је и наведено у петогодишњем програму званичне статистике, који усваја Народна скупштина, и годишњим плановима званичне статистике, које усваја Влада Републике Србије.
Како је објашњење различитих концепата запослености ̶ регистроване и анкетне, дато у документу https://publikacije.stat.gov.rs/G2019/Doc/G201921004.docx, овде ћемо се бавити поређењем концепта регистроване запослености и запослености из евиденција Пореске управе и ПИО фонда.
Према дефиницији, регистрована запосленост обухвата лица осигурана у ЦРОСО по основу запослења, затим лица осигурана по основу обављања самосталних делатности, лица ангажована на привременим и повременим пословима, као и лица до 65 година старости осигурана по основу обављања пољопривредних делатности.
Као и свака друга званична статистика, статистика регистроване запослености подразумева постојање прецизно дефинисане методологије за трансформацију административног извора података ЦРОСО у статистички извор података за запосленост, што подразумева трансформацију административних ентитета (у овом случају осигураника) у статистичке јединице (у овом случају запослене), административних варијабли у статистичке варијабле, административних дефиниција и класификација у статистичке дефиниције и класификације, уз јасно дефинисане појмове и обезбеђену упоредивост и конзистентност са другим изворима података (https://data.stat.gov.rs/Metadata/24_Zarade/Html/2402_ESMS_G0_2018_1.html).
Поређење Регистрована запосленост – број запослених према евиденцији Пореске управе
Према најновијим подацима којима РЗС располаже, 15. маја 2020. године регистровани број запослених износио је 2.196.372, што је за 6.988 више у односу на стање 27. фебруара 2020. године, што су последњи расположиви подаци (из истог извора) пре увођења ванредног стања.
Наведени број није једнак броју запослених који остварују зараду, односно запослених за које послодавац подноси појединачну пореску пријаву о обрачунатим порезима и доприносима (ППП-ПД), из неколико разлога:
а) Према дефиницији регистроване запослености, запосленима се сматрају неке категорије осигураника које не остварују зараду. То су:
б) С друге стране, постоје лица за која је послодавац поднео ППП-ПД пријаву, а која нису обухваћена методологијом регистроване запослености. То су лица која су радила део месеца, не и претпоследњег дана у месецу, када се према методологији регистроване запослености узима пресек стања из евиденције ЦРОСО. Таква лица су остварила право на зараду и налазе се у скупу запослених из Пореске управе, али не улазе у обухват регистроване запослености.
Регистрована запосленост – број запослених према евиденцији ПИО фонда
У јавности се, такође, спекулише подацима о броју запослених за које су плаћени доприноси за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО).
Неопходно је имати у виду да се доприноси за ПИО не уплаћују за све запослене. Наиме, постоје бројне олакшице за послодавце.
Једна од њих је на снази од 1. јануара 2020. године и односи се на запошљавање тзв. квалификованих новозапослених лица а подразумева ослобођење обавезе плаћања доприноса за ПИО у износу од 100% током 2020. године (https://www.paragraf.rs/izmene_i_dopune/061219-zakon-o-izmenama-i-dopunama-zakona-o-doprinosima-za-obavezno-socijalno-osiguranje.html ).
Дакле, не може се на бази евиденције уплаћених доприноса за ПИО извести стање укупне регистоване запослености, односно промене у броју запослених у неком периоду.
Републички завод за статистику, користећи међународне методологије и стандарде, производи податке који су званични и међународно упоредиви. Нагласићемо још једном важност примене јединствених методолошких принципа, као и коришћење прецизно дефинисаних појмова за добијање релевантне и поуздане статистике насупрот, ад хок пребројавању одређених појава које нису јасно дефинисане.
