• A
  • A
  • A
Реците нам шта мислите о нашем новом сајту
akt 1862.jpg
18.04.2019. -
157 година статистике у Србији

Државна статистичка служба Србије основана је 1862. године, када је кнез Михаило Обреновић потписао акт којим се Економско одељење Министарства финансија обавезује да води и координира све статистичке послове за све гране државне управе.

Сва достигнућа статистичких истраживања до Првог светског рата налазе се у издањима Државописа Србије, којих је било двадесет. Први Државопис Србије изашао је 1863. године. Објављивање државописа свакако је допринело стварању систематичности и континуитета у раду статистичке службе, а прелаз на редовно објављивање годишњака показао је стабилизацију метода прикупљања података.

Први Статистички годишњак Краљевине Србије издат је 1895. године и имао је 392 странe подељене у 19 поглавља. Последњи Статистички годишњак Краљевине Србије био је за 1909-1910. годину, и штампан је на 848 страна.

Са избијањем Првог светског рата прекинуте су активности државне статистике у Србији, а 1919. године донета је одлука о стварању Дирекције државне статистике при Министарству социјалне политике Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Статистика је између два рата обавила два пописа становништва, 1921. и 1931. године, а уз други попис становништва обављен је и попис пољопривреде. Подаци су детаљно обрађивани, те су коначни резултати пописа из 1921. били објављени тек 1932. године, а претходни резултати објављени су у више књига 1924, 1927. и 1931. године. Први Статистички годишњак Краљевине Југославије издат је 1929. године и до избијања Другог светског рата издато је 10 годишњака.

Одлука о оснивању Државног статистичког уреда донета је 12. децембра 1944. године. Републички завод за статистику Србије основан је 1945. године и објављивао је резултате свих истраживања, а статистички и општински годишњаци, билтени и друге публикације пружили су јавности обимну документацију о току развоја Србије.

Улога и важност статистике у савременом друштву огледа се најпре у пружању правовремених, тачних и поузданих података и информација. Захваљујући развоју информационо-комуникационих технологија званична статистика је у могућности да прикупи, обради и дисеминира велики број података и информација.

Kao главни произвођач и дисеминатор званичних статистичких податка, Републички завод за статистику је последњих година веома посвећен унапређењу квалитета статистичких процеса. У циљу задовољења корисничких потреба, урађен је нови веб-сајт, а значајно је унапређена јединствена дисеминациона база података у оквиру које корисници могу да претражују и преузму дуже серије података.

Стратешки циљеви даљег развоја Републичког завода за статистику:

  1. ИСТ – Концепт за интегрисану обраду података (међународна техничка сарадња, примена иновативних решења, нова партнерства, учешће на пројектима HLG MOS)
  2. Систем управљања квалитетом (идентификовање и описивање свих процеса статистичке производње, развој метода и алата за самопроцену, обезбеђивање предуслова за увођење система за управљање ризицима и сл.)
  3. Систем подршке у одлучивању (нов концепт размишљања у аналитици – Outdoor statistics, идентификација потенцијалних ризика у раној фази настајања – MIP индикатори и сл.)
  4. Нови закон о званичној статистици (јачање самосталности и професионалности, јачање координације система званичне статистике и сл.)
  5. Отворени подаци (интеграција са Националним OpenData порталом, визуализација података, SDG индикатори на OpenData порталу, промоција OpenData портала)
  6. Национални портал за праћење индикатора (One stop shop approach, прва стратегија на порталу – UN SDG, даљи развој и промоција портала, едукација интерниих и екстерних произвођача и корисника, стално ажурна база података и индикатора)
  7. Систем управљања административним подацима (централизовано и стандардизовано преузимање административних података, валидација и трансформација административних података, генерисање извештаја о квалитету административних података, интеграција административних података, транспарентност у погледу доступности административних података и могућности за њихову примену у статистици).

Од свог оснивања па до данас, статистички систем Србије претрпео је многе системске промене, али је достигао изузетно висок степен стручности што потврђују извештаји Евростата и осталих органа Европске комисије,  Уједињених нација, Међународног монетарног фонда и других.